• aleksandar-kosina-studio-profesional
  • aleksandar-vujkov-mali-liman
  • anica-stanic-sah
  • branislav-popkonstantinovic-casovnik
  • igor-kekeljevic-lady-godiva
  • ivica-nikolic-brod
  • ivica-nikolic-stamparska-masina
  • kristina-nikolic-profesor-max
  • nenad-poznanovic-gratska-kuca
  • zorica-raus-ucionica

Teme za diplomski

Dragi studenti, na raspolaganju imate više od 50 predloženih tema za vaše diplomske radove. Svaki

kandidat će se javiti predmetnom profesoru kod kojeg je izabrao temu za diplomski, a profesori će voditi
evidenciju o prijavljenim kandidatima. Nije moguće da istu temu uzmu dva studenta. Profesor ima pravo
da odredi studenta koji ima prioritet u izboru teme, prema momentu prijavljivanja ili nekom sličnom
kriterijumu. Vreme za izradu teme je vremenski ograničeno i student mora uraditi diplomski rad
maksimalno šest meseci nakon uzimanja teme. Ovo je iz razloga da student ne bi uzeo neku temu i držao
je više vremena (godina) zauzetom a da pritom na realizaciji iste ne bude angažovan. Moguće je i da
student predloži temu koja nije među predloženim, kao i mentora, ali samo uz saglasnost mentora.


Prof. dr Vlado Delić

1. Digitalni audio signali (tehnike i algoritmi snimanja i reprodukcije zvuka, digitalni audio efekti)

2. Muzički i govorni studio (studijska tehnika, izbor i postavke mikrofona pri snimanju govora i
muzike)
3. Animacija govorne aktivnosti na ustima robota Marka (vizuelno praćenje sintetizovanog govora)
4. Animacija lica koje govori pomoću sintetizatora govora na osnovu teksta (uz prikaz na pametnom
telefonu, TV-u, tablet i PC računarima)
5. Animacije multimedijalnih dijaloških sistema u pametnim kućama (npr. govorne komande
pametnom TV-u, tablet računaru, telefonu i/ili satu – u Samsungovoj laboratoriji za razvoj
aplikacija na FTN)


Van. prof. dr Vesna Stojaković

1. Modelovanje na osnovu slika
2. Modelovanje realnih objekata
3. Upotreba rasterskih slika u animaciji
4. Perspektivne projekcije u animaciji


Prof. dr Dragan Ivetić

1. Mogućnosti Viola-Džons algoritma za detekciju lica i facijalnih ekspresija
Van. prof. dr Zoran Milojević
1. Proračun simulacije tkanine (cloth simulation) primenom GPGPU (General-Purpose computing on
Graphics Processing Units)
2. Interakcija u virtualnom okruženju primenom heptičkog uređaja Phantom Omni.


Prof. dr Miloš Vujanović

1. Anatomija figura (čovek, životinja) i logika pokreta
2. Značenje osnovnih pravaca (napred-nazad, levo-desno, gore-dole, dijagonalno) i njihova uloga u
smenjivanju kadrova
3. Crtanje pozadine i kadriranje pozadine za potrebe storyboard-a i upoređenje sa klasičnim
umetnostima
4. Crtanje perspektiva za potrebe animacije (planovi)
5. Skiciranje i razrađivanje skica za potrebe animacije (od skice kadra do završenog crteža)
6. Pretvaranje sinopsisa u storyboard
7. Crtanje stradanja/povređivanja animiranih junaka kroz analizu animiranih filmova
8. Tipovi storyboard-a (znaci u storyboard-u za: zum, kontrazum, kretanje kamere, tekstualni
komentari…)
9. Arhetipovi u animaciji (poređenje sa književnošću, vizuelnom umetnošću, psihologijom)


Doc. dr Dušan Ilić

1. Boje i pigmenti u likovnoj umetnosti. Istorijat dobijanja i primene pojedinih boja.
Korišćenje boja i pigmenata u likovnoj umetnosti datira iz perioda paleolitske kulture (30000 godina p.n.e.), kada su prvobitni "umetnici" koristili životinjsku mast pomešanu sa pigmentima koji su se mogli naći u prirodi, da bi prstima slikali po pećinskim zidovima. Egipćani, Etrurci, Grci, Rimljani, dali su svoj doprinos tehnikama pravljenja boja i pigmenata sve do renesanse i naših dana.
2. Mehanizmi nastanka boja u prirodi - strukturno uslovljene boje i boje kristala.
Veliki broj mehanizama utiče na nastanak boja u prirodi - disperzija, interferencija, difrakcija, refleksija, atomske ekscitacije i vibracije, molekulski orbitalni efekti itd.
3. Kolorni sistemi - prednosti i mane.
Moderna teorija boja deli kolorne sisteme u tri grupe - intuitivne, sisteme zasnovane na mešanju boja i objektivne sisteme bazirane na CIE zakonitostima. Koje su prednosti, a šta su mane pojedinih sistema unutar ovih grupa?
4. Psihologija boja. Kako koristiti boje u video animacijama?
Razne boje na različite načine deluju na ljudsku psihu, što obilato koriste stručnjaci za marketing, ali takođe ima svoju primenu i u terapijske, edukativne i druge svrhe.
5. Psihološki uticaj boja i osvetljenosti u okruženju i radnoj sredini.
Brojne studije pokazuju da određene boje i kvalitet osvetljenosti imaju veliki uticaj na trenutne performanse u različitim profesijama. Na primer, izlaganje studenata crvenoj boji pre ispita pokazalo je negativan efekat na postignuće na ispitu, dok žuta boja deluje pozitivno i stimulativno.
6. Primena animacije u nastavi fizike (ili hemije, biologije, matematike...)
7. Metameri i metamerska poklapanja.
Pod metamerima se, u najopštijem smislu, podrazumevaju bilo koja dva spektralna intenziteta koja proizvode isti osećaj boje, odnosno dva spektralna intenziteta sa istim parom koordinata boje. Koji su pozitivni, a koji štetni uticaji metamerije i metamerskih poklapanja?
8. Noćno viđenje
Tehnološki i fiziološki aspekti mogućnosti pojačanja nivoa osvetljenosti u uslovima slabe vidljivosti, što se u poslednje vreme obilato koristi u uređajima za noćnu optiku ("night vision").
9. Istorijat moderne teorije boja.
Tvorcem prve teorije boja smatra se Isak Njutn, koji je još 1666. godine otkrio da boja predstavlja rezultat interakcije između objekta i svetlosti, a ne da je objekat taj koji generiše boju, što se do tada mislilo. Tomas Jang, Vilijam Heršel, Herman fon Helmholc i mnogi drugi dali su svoj doprinos razumevanju načina na koji ljudi i drugi biološki organizmi percipiraju boju.
10. Poklapanje i razlikovanje boja.
Poklapanje, detekcija i razlikovanje boja na osnovu razlika u hromatičnosti su pojave u kojima je spektralni sadržaj svetlosti važan parametar.


Doc. dr Ana Perišić

1. Simulacija prostora i građenog okruženja kroz istorijske periode i arhitektonske stilove
2. Animacija u enterijeru/eksterijeru
3. Vizualizacija u enterijeru/eksterijeru
4. Uticaj simulacije prostora na psihološki doživljaj čoveka
5. Istorijski stilovi i karakter u simuliranju urbanog okruženja u animaciji i video igrama


Prof. dr Ratko Obradović

1. Edukativne animacije u fizijatriji
2. Edukativne animacije u kardiologiji
3. Edukativne animacije u akušerstvu
4. Edukativne animacije u sportu
5. Animacija i simulacija tkanine
6. Specijalni efekti korišćenjem više softverskih alata
7. Animacija kose i krzna


Doc. dr Igor Kekeljević

1. Modelovanje karikiranih karaktera za 3d animaciju
2. Modelovanje karikirane scenografije i rekvizita za 3d animaciju
3. Rigovanje karikiranih karaktera za 3d animaciju
4. Primena iskustva tradicionalne animacije u savremenim 3d animiranim filmovima
5. Neverbalna komunikacija, poze i ekspresije kod karikiranih 3d karaktera